Još od 1912. godine sijalice sa užarenom niti pune se mešavinom argona i azota koji sprečavaju sagorevanje niti. U savremenim lampama nalaze se mešavine kriptona i azota. Niska toplotna provodljivost ovih gasnih mešavina omogućava postizanje viših temperatura, veću svetlosnu efikasnost i manju veličinu sijalice. Za male sijalice visokih temperatura koriste se mešavine sa dodatkom halogenih jedinjenja.

Svetlost može da nastaje i usled emisije zračenja koje nastaje kada se atomi gasa pobuđuju bombardovanjem elektronima. Postoje različita tehnička rešenja sijalica koje rade na ovom principu: od kućnih fluorescentnih lampi, do reflektorskog osvetljenja i visokopritisnih lampi za osvetljenje pista. Kao gas za punjenje lampi koriste se argon i kripton. Ksenon se koristi ako je potrebno postoći veoma jak sjaj, kao pr. farovi motornih vozila.