Toplotna izolacija je možda najvažniji vid „alternativnog izvoza energije“ i može značajno doprineti zaštiti od klimatskih promena. Najveći gubici energije su putem prozora na zgradama.

Kvalitet stakla i kvalitet obrade dvoslojnih, odnosno troslojnih prozora igra glavnu ulogu u izolacionim karakteristikama prozora, ali i materijal između staklenih panela značajno doprinosi izolacionim osobinama. Što je niža toplotna provodljivost gasa koji se koristi za ispunu prozora bolja je toplotna izolacija.

Izolacioni efekat izražava se kao U-vrednost koja osnačava brzinu prenosa toplote. Što je niža U-vrednost, bolja je izolovanost. Jedan sloj stakla, na primer, ima U-vrednost od oko 5.8, staklo napunjeno vazduhom oko 3.0, punjenje argonom spušta U-vrednost do ispod 1.5, dok punjenje kriptonom spušta U-vrednost čak do ispod 1.0.

Bolje izolacione karakteristike kriptona dozvoljavaju manje rastojanje između panela u odnosu na standardne staklene izolacione prozore. Optimalno rastojanje pri punjenju argonom je 16 mm, kriptonom samo 8-12 mm. Na taj način U-vrednost može biti smanjena, u zavisnosti od gasa koji se koristi za punjenje – za 0.3 do 0.5. Dvoslojni prozori punjeni kriptonom imaju izolacione vrednosti u rangu mnogo težih troslojnih prozora punjenih argonom. Poželjna sporedna posledica kod prozora punjenih kriptonom je i bolja zvučna izolacija.