Veoma je teško zamisliti savremena industrijska postrojenja hemijske industrije i visoko produktivne tehnološke procese sinteze različitih hemijskih jedinjenja bez korišćenja različitih tehničkih gasova.

Spektar proizvoda za čiju se proizvodnju  koristi kiseonik seže od acetaldehida preko čađi i vodonik-peroksida, pa sve do vinil-hlorida.

Kod procesa sagorevanja na visokim temperaturama kiseonik se koristi za znatno poboljšavanje efekta gorenja. Tipične primene su procesi u šahtnim pećima kao i termička reciklaža otpadnih materija (npr. sumporna kiselina).

Klasični Claus-proces za odsumporavanje proizvoda u rafinerijskim postrojenjima postaje puno ekonomičniji uvođenjem postupka naknadnog sagorevanja sa čistim kiseonikom koji je razvila grupacija Messer.

Izbeljivanje celuloze pomoću kiseonika i ozona, za čiju se proizvodnju opet koristi kiseonik, je puno prihvatljivije sa ekološkog aspekta nego izbeljivanje pomoću hlora.

Da li Vam je poznato šta je to “Emergency gas” i koliko je on značajan, pre svega, za velika rafinerijska i petrohemijska postrojenja? Taj “Sigurnosni gas” je azot kojim snabdevamo gotovo sva veća preduzeća hemijske industrije. U nekim specifičnim slučajevima može se koristiti i gasoviti ugljen-dioksid. 

Tamo gde zapaljive tečnosti i prah dođu u dodir sa vazduhom, dolazi do opasnosti  od eksplozije. Pre ili kasnije  pojaviće se zapaljiva iskra. Ipak, razređivanjem kiseonika iz vazduha pomoću inertnog gasa moguće je “ohladiti” gotovo svaku atmosferu. Taj postupak, poznat pod imenom inertizacija, ima brojne primene u hemijskoj industriji i industriji mineralnog ulja.

Nova varijanta postupka koju je razvio Messer temelji se na delimičnoj inertizaciji magacinskih prostora: smanjenjem sadržaja kiseonika na 17 Vol.% postiže se takav efekat da materijal za pakovanje postane negoriv. Uprkos  niskom sadržaju kiseonika u takvim prostorima, ljudi se u njima mogu kretati bez aparata za disanje.

Niz postupaka koje je razvio Messer odnose se na prečišćavanje vazduha: postupak omogućava povratak pare rastvarača i njihovo ponovo iskorišćenje.

Mnoge reakcije polimerizacije i hidrogenovanja, posebno u procesima “pirolitičkog krekinga” pri preradi teških derivata nafte u rafinerijama i u proizvodnji polimera sa različitim fizičko – hemijskim karakteristikama u petrohemiji, ne mogu se zamisliti bez značajnog učešća gasovitog vodonika visoke čistoće.