Atom azota se obeležava simbolom N, atomskim brojem 7 i atomskom masom 14,0067. Azot se u prirodi vezuje u dvoatomni molekul. Otkrio ga je Daniel Raderford u 18. veku. Na sobnoj temperaturi azot je u gasovitom stanju, ali ako se ohladi do temperature od 77,4 °K (-195.76 °C), azot prelazi u tečnu fazu. Azot je esencijalni element za živi svet na Zemlji. Azot je sastavni deo proteina, DNK i drugih organskih molekula. Kada je u gasovitom stanju, azot je inertni gas i osnovni je sastojak vazduha. Vazduh se sastoji od 78 % azota, 20,8 % kiseonika, ugljen dioksida, plemenitih gasova (argon, helijum, neon i ksenon) i drugih gasova zastupljenih u manjim količinama.

KONVENCIJE O NOMENKLATURI KVALITETA NPR. AZOT 5.0

Kvalitet gasa izražen je brojem devetki u oznaci čistoće. Azot 5.0, azot 6.0 ili bilo koji drugi broj nakon naziva gasa oznaka je čistoće gde prvi broj označava broj devetki u procentu čistoće, a decimala poslednju cifru posle devetke. Azot 5.0 je, dakle, 99,999 % čist gas. Ostale komponente su navedene u specifikaciji kvaliteta gasa. Ovo nas dovodi do ostalih važnih aspekata kvaliteta: budući da se azot često primenjuje u industriji hrane, ostale komponente ne smeju biti otrovne niti imati neugodan miris. Azot (i njegove mešavine) koji se primenjuje za prehrambene proizvode zbog toga ima oznaku „FOOD GRADE” (nivo kvaliteta za prehrambenu industriju) budući da je proces proizvodnje i lanac snabdevanja organizovan tako da se može garantovati ovaj kvalitet sve do krajnjeg potrošača. Messer svoj azot za prehrambenu industriju naziva GOURMET N, gde je GOURMET oznaka za kvalitet gasa za primenu u prehrambenoj industriji, a N za Nitrogen – azot. U farmaceutskoj industriji koristi se azot iz linije proizvoda PHARMALINE, koji je proizveden i kontrolisan u skladu sa važećom Farmakopejom. Azot 3.5 po standardu SRPS H.F1.012 (N₂ ≥ 99.995 % vol, O₂ ≤ 0.0010 % vol, H₂О ≤ 0.0010 % vol)

SVOJSTVA AZOTA

Azot je jedan od najrasprostranjenijih elemenata u prirodi. Azot je inertan gas i nije zapaljiv. Za više informacija o svojstvima gasa pogledajte ovde.

PRIMENE AZOTA

Inertizacija: azot je izrazito inertan gas i ne reaguje s drugim gasovima na normalnoj sobnoj temperaturi. Usled svoje inertnosti i niske cene azot je odličan noseći gas u analitici, sprečava oksidaciju hrane u magacinima i u velikoj meri se koristi u metalurškim i hemijskim procesima. Povećanje sadržaja azota u atmosferi magacinskih prostora, serverskih odeljenja, depoa biblioteka ili muzeja dovodi do povećanja temperature paljenja zapaljivih komponenti. S tim u vezi, ako se udeo kiseonika umanji za nekoliko procentnih poena, može se izbeći opasnost od požara ili dovesti do naglog gašenja istog.

Sposobnost zamrzavanja: temperatura ključanja tečnog azota je -195,76 °C te se zato može koristiti za brzo hlađenje: brzo zamrzavanje namirnica (zadržava se vlaga jer ćelijski zidovi nisu oštećeni), sušenje smrzavanjem (voda se zamrzava), kontrolisano hlađenje hemijskih procesa, čuvanje bioloških uzoraka, proizvodnju lekova ili hlađenje visokotemperaturskih superprovodnika su samo neke od specifičnih primena. Sve češća primena je u molekularnoj kuhinji u kojoj se tečni azot koristi za stvaranje posebno atraktivnih jela i jedinstvenih kombinacija. Prednost tečnog azota što se isparavanjem vraća se u svoje prirodno okruženje - vazduh.

Azot reaguje s kiseonikom samo na vrlo visokim temperaturama. Tada nastaju azotni oksidi (N₂O, NO, NO₂, N₂O₄ i N₂O₅) od kojih su neki veoma otrovni. Dobro poznati izvori NOx  su motori s unutrašnjim sagorevanjem, različiti procesi sagorevanja pr u termoelektranama, kao i određeni postupci zavarivanja. U ovom slučaju, azot se sve češće zamenjuje još inertnijim gasovima poput argona ili helijuma.

Za detaljnije informacije o primenama azota u industriji kao i stručne savete koje možemo da pružimo u rešavanju problema u Vašim proizvodnim procesima, na osnovu našeg znanja i iskustva o gasovima kontaktirajte našu službu tehnologija primena ATA.

TEČNI AZOT 

Azot se dobija u postrojenjima za razlaganje vazduha kao jedna od komponenti, a zatim se utečnjava. Tečni azot se do korisnika doprema u vakuum izolovanim kriogenim posudama ili cisternama. Pre isporuke vrši se kontrola kvaliteta.

Da bi se očuvala niska temperatura, tečni azot mora da se skladišti u kriogenim posudama (Djuarove ili pokretne kriogene posude, kriogeni rezervoari ili mini-rezervoari). Zbog ekstremno niskih temperatura bezbednosne mere moraju se strogo da se poštuju. Npr. preporučeno je nošenje specijalnih kriogenih zaštitnih rukavica ili drugih specijalnih zaštitnih rukavica.

GASOVITI AZOT 

Gasoviti azot se puni u bešavne čelične boce pod pritiskom od 150 do 300 bar i različitih vodenih zapremina, obeleženih u skladu sa evropskim standardom EN 1089-3: „rame“ boce azota obavezno je crne boje. 

Pregled različitih boja „ramena“ boca za gasove prema vrsti gasa u skladu sa standardom EN 1089-3 možete naći ovde.

Boca za gas napunjena azotom na 300 bar (što je najviši mogući pritisak punjenja) sadrži skoro 50 % više azota nego boca napunjena azotom na 200 bar. 

Upotreba ventila na bocama određena je standardima: DIN 477 za pritiske do 200 bar i CEN za punjenje na 300 bar. Regulatori pritiska i sva druga oprema treba da odgovaraju kvalitetu, nameni gasa i radnim pritiscima. Takođe, treba da je prate svi relevantni atesti.

BEZBEDNOSNO TEHNIČKI LISTOVI – ZA AZOT

Za više informacija molimo Vas pogledajte ovde: za tečni azot i za gasoviti azot.

KUPOVINA AZOTA

Azot možete kupiti kao pravno ili fizičko lice na jednoj od naših distributivnih lokacija ili poručiti telefonom, e-mejlom, preko on-line aplikacije u Srbiji ili putem Messerove distributivne mreže širom sveta. U zavisnosti od lokacije za distribuciju, boce možete preuzeti sami ili Vam ih mi možemo dostaviti. Pozovite nas za više informacija o opcijama dostave.